Zamislite na trenutak da ste dete koje odrasta u gradu punom mržnje, besa i depresije. Kako biste se izborili da ostanete srećni? Verovatno biste odrasli sa osećajem da ste po prirodi loši jer ste radosne prirode, i izdvajate se od sredine. Ovo stanje možda naizgled nije vidljivo, ali je sigurno uvek u pozadini.
Sve što se smatra normalnim: Odlazak u školu, posao, patnja da se napreduje … sve su to specifičnosti koje određuju probleme koje ljudi ne mogu da prevaziđu. Time dobijate ideju da sve što radite suprotno, od onoga što vam je nametnuto kao normalno, znači da vi imate problem i da postoji mogućnost društvenog odbacivanja.
Primer koji sigurno svi znamo, još od malena, je kada dobijete jedinicu na kontrolnom u školi, i kažete roditeljima da su svi takođe dobili istu ocenu, da malo ublažite izjavu, a oni vam odgovore: ,,To je izgovor. Ako svi skaču sa litice, da li ćeš i ti?”
Tako ćete dobiti jasnu sliku onoga šta bi trebalo da uradite dalje, jer nikad nije kasno da se vratite na pravi put. Potrebno je da razgovarate sa svojim unutrašnjim bićem i poslušate šta ima da kaže. Sigurna sam da će vam taj razgovor pomoći u vašem napretku, i donošenju odluka za nastavak kroz život.
